Насеље Кишпешт у првим докуметима (1869) спомиње се као Colonie Klein Pest. Место Кишпешт удаљено од Пеште на 9-10 км 1871 године испрво је било мало насеље, а од 1873 године пак насеље.
1874 поста је велико насеље.
1872 године је покренут путнички превоз коњском спрегом до задње станице жељезнице, тако је омогућен долазак грађана Кишпешта до радних места у Пешти и Кöbányi.
1895 је објвљен први локални лист, а од 1896 године је успостевљена и телефонска веза. На Црквеном тргу (Templom tér) је подигнута прва вишеспратна стамбена зграда, док дуж Üllői пута изграђене су и друге сличне. Изградњом жељезнице (1885) и транвајске линије (1900) Кишпешт је постао све привлачнији. Насеље Кишпешт 1900 године имало је 2160 стамбених зграда и 15.756 становника.
На иницијативу председника Владе, Векерле Шандора, 1908 године покренута је изградња државног радничког и чиновничког насеља, што је даље повисило број становника и стиме омогућило проширење и развој насеља.
Насеље Векелре је од тада драгуљ Кишпешта.
Својим зеленилом и широким булеварима насеља Векерле обезбеђује угодни живот мештанима. У првој половини 20 века, Кишпешт је обезбедио просторе за многа мала и велика предузећа и предузетништва.
1922 године насеље добија титулу града.
Последице првог светског рата као и настала светска криза, привремено су зауставиле даљи развој насеља, па уз економско привредне невоље настали су и социјални проблеми. Тек 1931 године је поново почета изградња инфраструктуре (гасовод, водовод, путеви).
Од 1936 године долази до консолидације и развоја привреде. Након другог светског рата и ново насталих потешкоћа што је уклонио град, од 01. јануара 1950 Кишпешт постаје 19-ти кварт Будимпеште.
Од 1950 године насеље се даље развија, оснују се нова предузећа и фабрике, а град је предграђе и периферија Будимпеште.
По плану од 1970 године Кишпешт је треба да буде регионални центар Јужне-Пеште.
У оквиру санирања на простору од 195 хектара дуж Üllői пута настали су нови станбени центри.
Изградњом треће линије метроа (линија север – југ) Кишпешт је постао регионални центар.
Свремени Кишпешт
Град са 59 000 становника је јужни регионални центар Будимпеште који се и надаље динамично развија, у ком су на саобраћајним пунктовима подигнути тржни центри, канцеларије и мања насеља са зеленилом. У граду постоји богат спортски и културни живот, успешно функционишу уметничка друштва, културна удружења и спорстки клубови.
У власништву самоуправе града има 12 забавишта, 11 основних школа и 1 гимназија. Уз образовање развијена је и социјална заштита. Бригу о старијима и угроженима врши шест адекватних центара.
Задњих година руководство града обраћа велику пажњу рехабилитацији паркова, игралишта и градских тргова. За развој града изузетно су значајни пројекти ЕУ, помоћу којих је успело обновити и осавременити многе институције, покренути педагошке и социјалне програме као и изградњу бициклистичких стаза и рехабилитацију тргова.
У оквиру развоја културних, привредних, спортских и омладинских програма, Кишпешт развија и многоструку међународну сарадњу.
У интересу тога у протеклих 10 година град је успоставио братске везе са градивима: Сомбор (Србија), Врбовец (Хрватска), Смољан (Бугарска), Кржовице (Пољска) Пендик у Истанбулу (Турска).
Везе:
Градоначелник
Gajda Péter
+361 347 4525
E-mail: gajda kispest.hu
Бележник
Међународне везе
Dr. Bernát Péter
+361 347 4558
E-mail: bernat hivatal.kispest.hu
